Na zemljistu na kome se nalazi nasa zgrada nekada se prostirala kasarna "Stevan Sindjelic". Pre dvadesetak godina postojao je plan da se ova, kao i sve ostale kasarne iz centra grada presele na periferiju i da se na ovom delu izgradi studentski grad, sa novim objektima za sve fakultete niskog univerziteta, sa studentskim domovima, menzama, i stambenim objektima namenjenim nastavnicima i saradnicima, uposljenim na univerzitetu. Medjutim, zbog nedostatka novca ili iz nekih drugih razloga, sa ovimn projektom se nikada nije zapocelo.
Onda je dosla strasna 1999. godina i rat, u kome je ova kasarna razorena NATO-bombama, tako da nije imalo smisla zapocinjati njeno renoviranje. Rusevine kasarne su delimicno rasciscene do proleca 2000. godine, kada je tadasnja fantomska "Direkcija za izgradnju zemlje" u vrlo kratkom periodu je napravila projekat, zauzela deo kasarne i zapocela ekspresnu, predizbornu, gradnju novog stambenog naselja, za "mlade bracne parove". Posle velike halabuke, velikih predizbornih obecanja, silovito zapocete gradnje dvadeset lamela, televizijskog potpisivanja ugovora i predaje kljuceva za jos neizgradjene stanove, 5. oktobar ("onaj 5. oktobar") je prekinuo celu pricu, i gradnja je, naravno stala. Nasa zgrada je do tada vec dobila i krov, ali od useljenja tadasnjih njenih potencijalnih stanara, nije bilo nicega. Unutrasnji radovi u stanovima nisu bili zavrseni. Da su izbori te godine bili malo kasnije, makar za par meseci, i da se 5. oktobar malcice strpeo da bude makar 5. decembar, prica bi verovatno isla u potpuno drugacijem toku, i verovatno bi danas ovde ziveli neki drugi ljudi.
No, sudbina je tako 'tela, pa se u nasu zgradu, kao ni u ostalih 19 poluizgradjenih ili izgradjenih lamela ovog stambenog kompleksa, niko nije tada uselio, pa smo svi morali da cekamo, naravno, neke nove izbore, pre kojih ce zgrade biti (opet ekspresno, navrat-nanos) zavrsene. To se i desilo u jesen 2003. godine, naravno pred izbore, kada smo imali priliku da konkurisemo za ove stanove. Sada to nisu vise bili "stanovi za mlade bracne parove", vec su to sada "stanovi za mlade (a i za one malo manje mlade) naucnike". Divota.
|Bilo kako bilo, posle godinu dana cekanja, peripetija, strahovanja da ce se opet nesto naglo promeniti i da ce sve ponovo pasti u vodu, konacno smo od Fondacije za resavanje stambenih pitanja naucnika i umetnika Univerziteta u Nisu, dobili kljuceve od svojih stanova, krajem decembra 2004. godine. Prvi stanari nase zgrade su se uselili vec 25. decembra 2004. godine i to: Randjelovici (broj 3), Pavlovici (broj 8) i Kocici (broj 14). Prvi telefoni su u nasu zgradu uvedeni pred Novu 2005. godinu, a kablovska televizija je uvedena vec polovinom januara.
Za Novu 2005. godinu, nasa zgrada je prestala da samuje na vetrometini Gradskog polja i pocela da zivi svoj pravi zivot, zajedno sa svima nama u njoj. Neki od nas ce otplacivati svoje stanove tokom sledecih dvadeset, a neki tokom sledecih cetrdeset godina. Dakle, prve proslave u stilu "postao sam svoj gazda" ocekujemo vec negde 2025. godine.